id
stringlengths 2
7
| url
stringlengths 31
715
| title
stringlengths 1
198
| text
stringlengths 17
426k
|
|---|---|---|---|
12 | https://sr.wikipedia.org/wiki/UTF-8 | UTF-8 | <s>UTF-8 варијанта је најзгоднија за кодирање већински латиничног текста.</s><s>Дато је и кратко упутство за коришћење те варијанте у Microsoft Word-у, Netscape Composer-у и текстуалном едитору Kate.</s><s>У тексту су такође препоручени стандардни Unicode фонтови који омогућавају лаку преносивост текста са рачунара на рачунар или за објављивање текста на Интернет.</s>
<s>Развој електронског записа текста
Први рачунари су били прављени претежно за енглеско говорно подручје и имали су подршку само за енглески алфабет, за бројеве, заграде и још по неки контролни карактер, што је чинило укупно 128 могућих слова (у 7 бита).</s><s>То је био тзв. -{ASCII}- или -{US-ASCII}- стандард.</s>
<s>1968. године је скуп карактера проширен на 256 (8 бита), а „горњих“ 128 карактера је било коришћено за додатне карактере.</s><s>Из неке навике је и овај проширени -{ASCII}- називан -{ASCII}-, тако да ту често долази до забуне.</s><s>Да би постојала подршка за више језика, смишљане су тзв. кодне стране (-{Code Page}-) које дефинишу понашање тог додатног скупа слова.</s><s>Основна кодна страна на персоналним рачунарима (-{PC437}-) у том горњем сету карактера дефинише разне графичке карактере за цртање текстуалних прозора и слично.</s><s>Касније је развијено још пуно кодних страна које подржавају одређене језике.</s><s>Тако постоје -{Latin1}- (-{ISO-8859-1}-) за латинична писма Западне Европе (Француска, Немачка, Шпанија, ...), -{Latin2}- (-{ISO-8859-2}-) и -{Windows-1250}- за латинична писма Источне Европе (српска латиница и сл.), -{ISO-8859-5}-, -{KOI8-R}- и -{Windows-1251}- за ћирилицу, итд.</s><s>Основни проблем са кодним странама је то што се међусобно искључују, тј. цео документ мора да буде написан истим писмом.</s><s>То углавном није проблем реализовати, али ако би било потребно помешати два писма, као на пример у неком туристичком водичу где заједно постоји и текст на српском, на енглеском и на француском, наилази се на проблем.</s><s>Због тога се дошло до идеје да се направи јединствени запис за све језике - Јуникод (-{Unicode}-) (-{united}- - уједињен, заједнички; -{code}- - код, запис).</s>
<s>Преглед постојећих верзија Unicode-а
Постоји више верзија Unicode-а.</s><s>Базична верзија је двобајтни формат записа до 216 = 65536 карактера.</s><s>Њен назив је UCS-2 зато што користи два октета, односно два бајта.</s><s>Са тих 65536 карактера решен је проблем записа скоро свих постојећих писама (укључујући чак и нека измишљена, као на пример клингонско писмо).</s><s>Овај тип Unicode-а се назива Plain UCS-2 или UTF-16.</s>
<s>Сада се јавља проблем алокације простора за Unicode поруку на медијуму који се користи.</s><s>Ако је реч о неком документу на диску, он ће да заузима дупло више простора него конвенционалан документ јер ће се сваки карактер записивати са два бајта уместо само са једним.</s><s>Ако је реч о преносу података преко рачунарске мреже, биће потребно пренети дупло више података, па ће самим тим и пренос да траје дупло више (односно да кошта дупло више).</s><s>Поставља се питање да ли је то сувише велика цена за универзално писмо и да ли постоји неки начин да се тај проблем превазиђе и избегне.</s><s>Као решење увек стоји могућност да се записује неком одговарајућом кодном страницом и троши бајт по карактеру, ако није неопходно коришћење више писама у истом документу (што се ретко дешава).</s><s>Друго решење је коришћење тзв. трансформационих шеме за погоднији запис и пренос података коришћењем Unicode-а.</s>
<s>Прво је развијена Unicode трансформациона шема са основном јединицом од 8 бита (UTF-8).</s><s>Помоћу ње се карактер записује у једном, два или три бајта, у зависности од тога о ком је карактеру реч.</s><s>Ова трансформациона шема је превасходно згодна за употребу у језицима који користе латиницу.</s><s>О UTF-8 ће бити више речи у поглављу Укратко о UTF-8.</s>
<s>Један део Mail Transfer Agent-а, као и званични стандард за Интернет пошту (IETF: STD 11, RFC 822) подржава само 7-битне маил поруке.</s><s>MIME стандарди (RFC 2045, RFC 2046, RFC 2047, RFC 2048 и RFC 2049) омогућавају пренос вишебитних речи преко Интернет маил-а, користећи Base64 и Quoted Printable начине кодирања, међутим, они нису прављени за пренос Unicode-а него за пренос било каквих фајлова и нису били оптимална решења.</s><s>Због тога је касније развијена 7-битна трансформациона шема UTF-7.</s><s>Ту се карактер записује у једном или у неколико бајтова, слично као и у UTF-8.</s><s>Основна разлика је у томе што UTF-7 користи само Base64 карактере који без проблема могу да се преносе путем електронске поште.</s><s>За такву намену се показало да је UTF-7 оптималнији запис него UTF-8 када се кодира са Base64 или са Quoted Printable алгоритмима кодирања.</s>
<s>Постоји и новији Unicode стандард под називом UCS-4 који користи 4 бајта за запис 231 = 2147483648 карактера подељених у тзв. равни.</s><s>Прва два бајта дефинишу раван, тако да има 215 = 32768 равни.</s><s>Друга два бајта дефинишу карактер унутар равни, тако да има 216 = 65536 карактера по равни.</s><s>Тај новији формат је више направљен као план за будућност него као реална опција, пошто још увек ни један карактер није алоциран у новодобијени простор, односно сви за сада дефинисани карактери (цео UCS-2) се налазе у равни 0 или основној вишејезичкој равни (Basic Multilingual Plane, BMP).</s><s>Међутим, пошто је UCS-4 нови стандард за Unicode, треба и њега имати у виду.</s><s>Да би се UCS-4 транспарентно увео у употребу редефинисани су формати записа UTF-7, UTF-8, UTF-16 и UTF-32.</s><s>То је учињено тако да сваки карактер из UCS-2 има исту репрезентацију у UTF-7 и UTF-8 као и раније.</s><s>UTF-16 је у неку руку синоним за UCS-2 и садржи више од два бајта само у случају да се кодира неки карактер ван "Основне језичке равни" (BMP), који за сада не постоје.</s><s>За више информација, погледајте табелу Шема кодирања UCS-4 у UTF-8.</s><s>UTF-32 је у ствари начин записа UCS-4 у коме се користе сва четири бајта.</s><s>Због тога што виши и нижи бајт (или два бајта) могу да се запишу у меморију на два начина, постоје још по две подваријанте UTF-16 и UTF-32 које се разликују по редоследу бајтова.</s><s>То су UTF-16BE (big endian) и UTF-16LE (little endian) и UTF-32BE и UTF-32LE.</s><s>Ово није уведено да би се увела додатна забуна и збрка, него зато што различите архитектуре рачунара различито чувају податке.</s>
<s>Такође бих желео да напоменем да постоје две организације које дефинишу два стандарда за Unicode.</s><s>Један формат је развијен од стране тзв. The Unicode Consortium под називом The Unicode Standard.</s><s>Други стандард је развила Међународна организација за стандардизацију - International Organization for Standardization, под називом ISO/IEC 10646.</s><s>Та два стандарда су скоро идентична и разликују се по питању тзв. Хан унификације (представљање јапанских, кинеских и корејских знакова једним јединственим скупом знакова), око додатних карактера за дефинисање акцената, а од скоро и у томе што Unicode Consortium није још подржао UCS-4 стандард.</s><s>Међутим, за нашу употребу слободно можемо да сматрамо да су потпуно идентични.</s><s>Међународна организација која дефинише стандарде за Интернет - Internet Engineering Task Force, IETF је у својим стандардима, тзв. "захтевима за коментарима" (Request for Comments, RFC), у којима је дефинисано све што постоји на Интернету, прихватила UTF-7 (RFC 1642 и RFC 2152), UTF-8 (RFC 2044 и RFC 2279) и UTF-16 (RFC 2781), чиме су они и "званично" ушли у употребу на Интернету, тј. свуда.</s><s>У најновијим стандардима IETF је изоставио Unicode Consortium и користи само верзију ISO 10646, што значи да је званично призната верзија ISO 10646.</s>
<s>У HTML језику за опис веб страница се јављају још два начина за кодирање Unicode карактера.</s><s>Ови начини троше много више простора него оригинални Unicode запис и намењени су за коришћење унутар неке од кодних страница за убацивање понеког карактера из неке друге кодне странице.</s><s>Један начин је запис окталних вредности UTF-8 бајтова.</s><s>Записује се тако што се прво запише карактер \, па онда октална вредност бајта.</s><s>Ако тај карактер у UTF-8 кодирању садржи више бајтова, сваки бајт се записује на исти начин.</s><s>Тако на пример карактер Ф чији је UCS-2 код U+0424 (U+ означава да је реч о Unicode карактеру), а UTF-8 запис 0xD0 0xA4 има свој HTML октални запис као \320\244, пошто је 0xD0 = 0320(октални) = 208(децимални) и 0xA4 = 0244 = 164.</s>
<s>Други начин записа Unicode карактера у HTML-у је путем децималне вредности њиховог UCS-2 кода.</s><s>Записује се тако што се прво запишу карактери &#, па онда децимална вредност UCS-2 кода и на крају карактер ;.</s><s>Тако би се, на пример, горепоменути карактер Ф са UCS-2 кодом U+0424 записао у HTML децималном запису као Ф, пошто је 0x0424 = 02044 = 1060.</s>
<s>Укратко о UTF-8</s>
<s>UTF-8 је замишљен као формат који највише одговара латиничном тексту.</s><s>То је веома погодно за коришћење у изворном коду програма или у разноразним маркуп језицима (HTML, XML, \LaTeX, ...) јер су стандардне команде тих програмских/маркуп језика увек ASCII, а текст који се користи може да буде и ASCII и UTF-8.</s><s>На тај начин се не омета рад програмског компајлера или парсера маркуп језика, а омогућава се коришћење вишејезичке подршке.</s>
<s>У UTF-8 се карактер записује у облику једног бајта ако у свом запису садржи само најнижих 7 бита, односно, ако је реч о ASCII карактеру (види поглавље Развој електронског записа текста).</s><s>Уколико карактер у свом Unicode запису садржи само најнижих 11 бита, у UTF-8 се записује у облику два бајта.</s><s>И на крају, ако карактер садржи свих 16 бита, записује се у облику три бајта.</s><s>У табели 1 је дата шема како се UCS-4 трансформише у UTF-8.</s><s>Табела је дата за пун, четворобајтни Unicode, а ако је реч о двобајтном Unicode-у, тј. о UCS-2, треба гледати само прва три реда у табели.</s><s>Детаљнији опис алгоритма за трансформацију може се наћи у RFC 2279.</s>
<s>UTF-8 није оптималан начин записа за кинески и јапански текст јер уместо да се користе два бајта по карактеру, за такав текст би било коришћено чак три бајта по карактеру, али то и није толико важно за нас.</s><s>За ћирилични текст је, са друге стране, свеједно да ли се користи чисти UNICODE или UTF-8, пошто се сваки ћирилични карактер записује у облику два бајта и у једном и у другом формату.</s><s>За нас је ипак оптималнији UTF-8 јер постоји могућност писања и ћирилицом и латиницом, па ако у ћирилици већ не може да се избегне употреба два бајта, у латиници се скоро сви карактери записују само са једним бајтом (осим šđčćž).</s>
<s>Табела: Шема кодирања UCS-4 у UTF-8 UCS-4 опсег (hex.) UTF-8 бинарни запис 0000 0000-0000 007F 0xxxxxxx 0000 0080-0000 07FF 110xxxxx 10xxxxxx 0000 0800-0000 FFFF 1110xxxx 10xxxxxx 10xxxxxx 0001 0000-001F FFFF 11110xxx 10xxxxxx 10xxxxxx 10xxxxxx 0020 0000-03FF FFFF 111110xx 10xxxxxx 10xxxxxx 10xxxxxx 10xxxxxx 0400 0000-7FFF FFFF 1111110x 10xxxxxx ...10xxxxxx</s>
<s>Коришћење UTF-8 у програмима</s>
<s>Фонтови који подржавају Unicode
Да би се користио Unicode у припреми докумената, потребно је имати одговарајуће фонтове који га (барем делимично) подржавају.</s><s>Од фонтова доступних на Windows-у, Unicode сигурно подржавају Arial, Times New Roman, Helvetica, Verdana и Courier New фонтови, а такође су инсталирани на свим Windows платформама, тако да би генерално требало да се користи неки од тих фонтова.</s><s>Фонтови типа TimesCirilica или YULTimes могу да прикажу наше карактере, али су далеко од Unicode-а и у преносу фајла са једног на други рачунар у електронском облику постоји велика шанса да тај фајл неће бити лепо читљив на другом рачунару, тако да би требало да се такви нестандардни фонтови избегавају колико год је то могуће.</s>
<s>На LINUX-у и осталим UNIX-има се у самом називу фонта види да ли подржава уницоде или не, пошто последњи део назива фонта представља character set фонта.</s><s>Ако ту пише iso10646, то значи да је фонт Unicode компатибилан.</s><s>Међутим, и овде бих ради преносивости докумената, препоручио да се користе стандардни (Adobe) фонтови, као што су Times (-adobe-times-*-iso10646-1), Utopia (-adobe-utopia-*-iso10646-1), Helvetica (-adobe-helvetica-*-iso10646-1), Courier (-adobe-courier-*-iso10646-1).</s>
<s>Unicode, базе података и XML
Светски трендови развоја база података иду ка увођењу Unicode-а, као стандардни начин записа података и XML-а, као стандарни језик за пренос и презентацију тих података.</s>
<s>Већина база података већ дуже време подржава Unicode.</s><s>Добар део апликација за рад са базама користе XML за презентовање и пренос података, зато што се показало да је XML једноставан језик за програмирање, за који већ постоји пуно парсер-а и зато што се показало да је XML довољно флексибилан да може да пренесе било какав тип података на сличан начин.</s><s>Да би се програми међусобно "разумели" развијени су разни стандарди за опис података користећи XML (као што је на пример Encoded Archival Description стандард).</s>
<s>То увођење XML-а као главног језика за подршку базама података је још више учврстило позицију Unicode-а, пошто се XML фајлови стандардно пишу у UTF-8 или UTF-16.</s><s>Занимљива је и та чињеница да је Microsoft, који се углавном противи свим стандардима и труди се да дефинише своје, прихватио XML и користи га где год може.</s><s>Цела .</s><s>NET технологија је XML базирана.</s><s>Због тога може да се очекује да ће у будућности бити само више XML-а и више Unicode-а и да је битно што раније се оријентисати ка њима.</s>
<s>Табела кодова за наша слова
У табели 2 су излистани скоро сви карактери који се код нас користе, са својим UCS-2 кодом, UTF-8 записом и са HTML окталним и децималним записима (за више информација погледајте поглавље 2).</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>DecodeUnicode - Unicode WIKI, 50.000 gifs
Филип Брчић.</s><s>Укратко о xml-у, Јануару 2003.</s><s>Укратко о xml-у.</s><s>The Unicode Consortium.</s><s>The Unicode Standard - Version 3.0.</s><s>Addison-Wesley, http://www.unicode.org, 2000.</s><s>World Wide Web Consortium.</s><s>Extensible markup language (xml) 1.1.</s><s>Candidate recommendation, https://web.archive.org/web/20031224032806/http://www.w3c.org/TR/xml11/, 2002.</s><s>M. Davis D. Goldsmith.</s><s>Utf-7 - a mail-safe transformation format of unicode.</s><s>Experimental 1642, Internet Engineering Task Force, https://web.archive.org/web/20090816034224/http://www.ietf.org/rfc/rfc1642.txt, 1994.</s><s>M. Davis D. Goldsmith.</s><s>Utf-7 - a mail-safe transformation format of unicode.</s><s>Informational 2152, Internet Engineering Task Force, https://web.archive.org/web/20090424211936/http://www.ietf.org/rfc/rfc2152.txt, 1997.</s><s>Ulrich Drepper.</s><s>MANPAGE: Iconv(3) 2.2.5 - Perform character set conversion.</s><s>Free Software Foundation, Inc., 2002.</s><s>Bojan Marinković <mr99007@alas.matf.bg.ac.rs>.</s><s>Encoded archival description document type definition.</s><s>2003.</s><s>K. Moore.</s><s>Multipurpose internet mail extensions (mime) part three: Message header extensions for non-ascii text.</s><s>Standards Track 2047, Internet Engineering Task Force, https://web.archive.org/web/20090403034557/http://www.ietf.org/rfc/rfc2047.txt, 1996.</s><s>J. Postel N. Freed, J. Klensin.</s><s>Multipurpose internet mail extensions (mime) part four: Registration procedures.</s><s>Standards Track 2048, Internet Engineering Task Force, https://web.archive.org/web/20090327075149/http://www.ietf.org/rfc/rfc2048.txt, 1996.</s><s>N. Borenstein N. Freed.</s><s>Multipurpose internet mail extensions (mime) part five: Conformance criteria and examples.</s><s>Standards Track 2049, Internet Engineering Task Force, https://web.archive.org/web/20090513033429/http://www.ietf.org/rfc/rfc2049.txt, 1996.</s><s>N. Borenstein N. Freed.</s><s>Multipurpose internet mail extensions (mime) part one: Format of internet message bodies.</s><s>Standards Track 2045, Internet Engineering Task Force, https://web.archive.org/web/20090409233528/http://www.ietf.org/rfc/rfc2045.txt, 1996.</s><s>N. Borenstein N. Freed.</s><s>Multipurpose internet mail extensions (mime) part two: Media types.</s><s>Standards Track 2046, Internet Engineering Task Force, https://web.archive.org/web/20100724211854/http://www.ietf.org/rfc/rfc2046.txt, 1996.</s><s>F. Yergeau P. Hoffman.</s><s>Utf-16, an encoding of iso 10646.</s><s>Informational 2781, Internet Engineering Task Force, https://web.archive.org/web/20090428074712/http://www.ietf.org/rfc/rfc2781.txt, 2000.</s><s>F. Yergeau.</s><s>Utf-8, a trensformation format of unicode and iso 10646.</s><s>Informational 2044, Internet Engineering Task Force, https://web.archive.org/web/20090419220823/http://www.ietf.org/rfc/rfc2044.txt, 1996.</s><s>F. Yergeau.</s><s>Utf-8, a trensformation format of iso 10646.</s><s>Standards Track 2279, Internet Engineering Task Force, https://web.archive.org/web/20090327062821/http://www.ietf.org/rfc/rfc2279.txt, 1998.</s>
<s>Уникод
Кодирање
Кодирање знакова</s>
|
17 | https://sr.wikipedia.org/wiki/UCS | UCS | <s>UCS значи Universal Multiple-Octet Coded Character Set, тј. Универзалан вишеоктетно (или вишебајтно) кодиран скуп карактера.</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Рачунарство</s>
|
18 | https://sr.wikipedia.org/wiki/MTA | MTA | <s>-{Mail Transfer Agent}- или скраћено -{MTA}- је рачунарски програм за преношење електронске поште са једног рачунара на други.</s>
<s>Интернет
Скраћенице</s>
|
19 | https://sr.wikipedia.org/wiki/MIME | MIME | <s>__БЕЗКН__
MIME (, вишенаменска проширења за електронску пошту) је интернет стандард којим се могућности електронске поште проширују на слање:</s>
<s>Текста који не мора бити -{ASCII}-
Нетекстуалних података, закачених за поруку
Порука чија тела чини више делова
Информација у заглављу поруке, које нису -{ASCII}-</s>
<s>Интернет
Скраћенице
Протоколи апликационог нивоа</s>
|
20 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Base64 | Base64 | <s>У рачунарству, -{base64}- је врста шифровања које бинарни приказ конвертује у -{ASCII}-, 7-битни запис који користи само мала и велика слова латинице (-{A-Z, a-z}-), бројеве (0-9) и знакове „+“ и „/“ и симбол „=“ који приказује само суфикс.</s>
<s>Спецификације -{base64}- се налазе у документима -{RFC}- 1421 и -{RFC}- 2045.</s>
<s>Ова врста шифровања се обично користи у електронској пошти и интернету по -{MIME}- стандарду.</s>
<s>Base64 табела
Base64 табела индекса:</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Base64 Decode
Base64 Decode Online</s>
<s>__БЕЗКН__</s>
<s>Електронска пошта
Интернет стандарди</s>
|
21 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Quoted%20Printable | Quoted Printable | <s>__БЕЗКН__
-{Quoted Printable}- је начин кодирања помоћу карактера -{ASCII}- сета који могу да се одштампају, тј. без контролних -{ASCII}- карактера.</s><s>Карактери који не припадају том сету се приказују у облику =<hex>, где <hex> представља хексадецималну вредност кода карактера.</s><s>За више информација погледајте -{RFC 2045}-.</s>
<s>Рачунарство</s>
|
22 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Big%20endian | Big endian | <s>__БЕЗКН__
-{Big endian}- је начин записа податка у меморији тако да је на нижој адреси виши бајт меморијске речи.</s>
<s>Пример: Нека је податак: -{0xABCD}-.</s><s>Онда се он записује у меморији као:</s>
<s>при чему је адреса 100 почетна адреса податка у меморији.</s>
<s>Такође погледајте -{Little endian}-.</s>
<s>Рачунарство</s>
|
24 | https://sr.wikipedia.org/wiki/HTML | HTML | <s>__БЕЗКН__</s>
<s>-{HTML}- (, језик за означавање хипертекста) је описни језик специјално намењен опису веб страница.</s><s>Помоћу њега се једноставно могу одвојити елементи као што су наслови, параграфи, цитати и слично.</s><s>Поред тога, у -{HTML}- стандард су уграђени елементи који детаљније описују сам документ као што су кратак опис документа, кључне речи, подаци о аутору и слично.</s><s>Ови подаци су општепознати као мета подаци и јасно су одвојени од садржаја документа.</s>
<s>Актуелна верзија стандарда је HTML 5, а сам стандард одржава Конзорцијум за Веб (-{W3C, World Wide Web Consortium}-).</s>
<s>HTML може да угради програме написане у скриптном језик језику као што је Јаваскрипт, што утиче на понашање и садржај веб страница.</s><s>Укључивање CSS-а дефинише изглед и распоред садржаја.</s><s>WWW Конзорцијум (W3C), бивши одржавалац HTML-а и тренутни одржавалац CSS стандарда, подстакао је употребу CSS-а преко експлицитног HTML-а за презентацију, према подацима из 1997.</s><s>Облик HTML-а, познат као HTML5, користи се за приказивање видео и аудио записа, првенствено користећи елемент , заједно са Јаваскриптом.</s>
<s>Историја
-{HTML}- је настао упрошћавањем -{SGML}- (-{Standard Generalized Markup Language}-, стандардизовани уопштени језик за означавање) стандарда са сврхом описа документа који се објављују на вебу.</s>
<s>У почетку је био прилично ограничен што се означавања садржаја тиче и пружао је углавном елементарне ствари за означавање и форматирање текста (параграфи, наслови, цитати итд.).</s><s>Како је веб растао тако је расла и потреба за богатијим садржајем те је у том смеру развијан и -{HTML}- стандард.</s><s>Тада су стандарду додате елементи за опис табела, слика, слојева, напредно форматирање текста итд.</s>
<s>Спецификације
-{HTML}- 2.0 – (-{RFC}- 1996)
-{HTML}- 3.2 – 14. јануар 1997,
-{HTML}- 4.0 – 18. децембар 1997,
-{HTML}- 4.01 (мање измене) – 24. децембар 1999,
-{ISO/IEC}- 15445:2000 (-{„ISO HTML“}-, базирано на -{HTML 4.01 Strict}-) – 15. мај 2000.
-{HTML}- 5 – 22. јануар 2008 (још увек у развоју)</s>
<s>-{HTML}- као језик</s>
<s>Дефиниција типа документа
Сви -{HTML}- документи би требало да почињу са дефиницијом типа документа -{DTD, Document Type Definition}- који прегледачу дефинише по ком стандарду је документ писан.
<!</s><s>DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01//EN" "http://www.w3.org/TR/html4/strict.dtd">
Овај кôд говори прегледачу да је документ писан по строгом -{HTML}- 4.01 стандарду.</s><s>Овај конкретан стандард искључује коришћење презентационих елемената да би се што боље одвојила презентација од садржаја.</s>
<s>Синтакса
Основ -{HTML}--а представљају етикете () и атрибути.</s><s>Етикете могу бити просте, облика (<Х>), када служе за маркирање и сложене, када се користе као ограђивачи ( и ) за делове текста између њих.</s><s>Свака етикета представља посебну команду, којом се одређени део документа одваја од остатка примењујући правила дефинисана самом етикетом.</s><s>Атрибути се налазе унутар сложених ознака и садрже додатне информације о начину приказивања и понашању означеног дела документа.</s><s>Атрибути се смештају између знакова навода.</s><s>Интернет прегледач игнорише непознате атрибуте и елементе и не прави разлику између великих и малих слова ().</s><s>Он текст аутоматски прелама према ширини блока или прозора, правећи нове редове ако је потребно.</s>
<s>Пример:
<p>Текст параграфа.</p>
<p align="right">Текст параграфа</p>
У првом примеру се одабрани део означава као параграф.</s><s>У другом примеру, користи се атрибут за поравнавање параграфа надесно.</s>
<s>Структура документа
-{HTML}- документи се састоје из два основна дела: оног који описује документ и начин на који треба да буде представљен и дела који представља садржај документа.</s><s>Информације које описују документ се смештају између ознака за заглавље документа -{,}-.</s><s>У оквиру заглавља поставља се наслов документа између ознака -{,}-, док се сам садржај смешта између ознака -{,}-.</s><s>Ова три елемента заједно са ознакама -{,}- чине минималну структуру -{HTML}- документа.</s>
<s>Пример:
<!</s><s>DOCTYPE HTML>
<html>
<head>
<meta charset="UTF-8">
<title>Наслов документа</title>
</head>
<body>
<h1>Пример документа</h1>
<p>Ово је пример једног простог HTML документа.</p>
</body>
</html></s>
<s>Коментари
Коментари у оквиру -{HTML}- кода, који се не приказују помоћу интернет прегледача пишу се између ознака <!-- и -->.</s>
<s>Пример:</s>
<s><!-- Ово је коментар --></s>
<s>Елементи
<br> — ознака за нови ред (), ради се о простој ознаци, која има само почетак, нема ознаке за крај.
<hn> ... </hn> — ознака за наслов (). n може узети вредности од 1 до 6. Користи атрибуте глобалног типа.</s><s>Што је наслов већег нивоа (што је мањи број), то ће оно бити истакнутије приказано.</s>
<s><h1>Наслов величине 1</h1><h2>Наслов величине 2</h2><h3>Наслов величине 3</h3><h4>Наслов величине 4</h4><h5>Наслов величине 5</h5><h6>Наслов величине 6</h6>
<p>...</p> или само <p> ознака за нови пасус ()
<ul> ... </ul> неуређена листа (), са елементима листе () <li>...</li>
<ul>
<li>Елемент 1</li>
<li>Елемент 2</li>
</ul>
<оl> ... </оl> уређена листа () са редним бројевима испред елемената листе <li>...</li>, где је могуће поставити атрибут start="почетни редни број"
<ol start="5">
<li>Елемент 5</li>
<li>Елемент 6</li>
</ol>
табела () се пише помоћу ознака <table></table>, између којих могу стајати: ознаке за редове () <tr></tr>, колоне, односно податке у табели () <td></td> и заглавља за колоне () <th></th>
<table border="2">
<tr>
<td>ред 1, колона 1</td>
<td>ред 1, колона 2</td>
</tr>
<tr>
<td>ред 2, колона 1</td>
<td>ред 2, колона 2</td>
</tr>
</table>
одељак <div> служи као контејнер за груписање других елемената.</s><s>Када се користи са CSS служи за постављање заједничких атрибута стилова великим блоковима елемената.
контејнер <span i div> за текст.</s><s>Када се користи са CSS служи за постављање заједничких атрибута стилова за текстове.
хипервеза или веза () за реч, групу речи или слику.</s><s>Притиском на дату везу врши се скок на други документ или други део истог документа.</s><s>Реализује се помоћу ознаке <а>.</s><s>Најважнији атрибут за везу је href у коме се одређује документ на коју треба скочити.</s><s>„Веза“ може бити апсолутна ("http://sr.wikipedia.org/HTML" target="_blank">веза на Википедију), релативна у у односу на постојећи документ, при чему датотека мора да буде на истом серверу, или скок на неку ознаку у оквиру постојећег документа (”#Елементи”).</s><s>Такође, могуће је поставити и атрибут target којим се одређује да ли ће се документ отворити у истом прозору ("_self") у новом прозору ("_blank"), родитељском прозору ("_parent" frame), датотеку главног прозора ("_top" - frame) или у прозору који се наведе у овом атрибуту.</s><s>Ако се не постави ни једна вредност атрибута, отвара се у истом прозору.
<a href="http://sr.wikipedia.org/" target="_blank">веза на Википедију</a>
слика () приказује се на страници преко URL адресе, нема ознаку за крај.</s><s>Опција ismap се наводи када је слика на страни сервера, када је потребно одредити област слике на којој је извршен клик, при чему се координате шаљу на сервер.</s><s>Ако је слика-мапа на страни клијента, користи се опција usermap.</s>
<s><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/b/bc/Wiki.png" alt="Википедија"></s>
<s>Формати текста
<b>подебљана слова</b> ()
<i>искошена - курзив слова</i> ()
<u>подвучен текст</u> ()
<del>прецртана слова</del> ()
<big>велика слова</big> ()
<small>мала слова</small> ()
<sup>горњи индекс</sup>()
<sub>доњи индекс</sub> ()
<code>текст компјутерског кода</code> ()
<pre>...</pre> дословни пренос текста, онако како је унет ()</s>
<s>Види још
Кодирање карактера у HTML-у
Alt atribut</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>-{HTML}- 4.01 – актуелна спецификација
Конзорцијум за Веб – организација која је прописала -{HTML}- стандард
-{W3C}- валидатор – алат за проверу исправности -{HTML}- докумената
WHATWG's HTML Living Standard
Dave Raggett's Introduction to HTML
Tim Berners-Lee Gives the Web a New Definition (archived 12 April 2011)
HTML Entities</s>
<s>HTML
Скраћенице
W3C Standardi</s>
|
25 | https://sr.wikipedia.org/wiki/XML | XML | <s>__БЕЗКН__</s>
<s>-{XML}- је стандардни скуп правила за дефинисање формата података у електронској форми.</s><s>Прописан је од стране -{W3C}-.</s><s>Следећи правила XML стандарда, корисници дефинишу сопствене (XML) формате података, које могу користити за њихово складиштење, обраду и размену.</s>
<s>-{XML}- је скраћеница за -{Extensible Markup Language}-, односно прошириви (мета) језик за означавање () текстуалних докумената.</s><s>Идеја је била да се створи језик који ће и људи и рачунарски програми моћи једноставно да читају. -{XML}- дефинише општу синтаксу за означавање података помоћу одговарајућих етикета () које имају познато или лако разумљиво значење.</s><s>Формат који обезбеђује -{XML}- за рачунарске елементе може се прилагодити најразличитијим областима, као што су електронска размена података, чување података, одвајање података од презентације, векторска графика, системи гласовне поште, израда нових специјализованих језика за означавање.</s><s>Пошто се сви XML формати података креирају следећи исти скуп правила, могуће је направити универзалне алате за њихову обраду.</s><s>Тако постоји велики број бесплатних библиотека на различитим језицима на којима се може писати и читати -{XML}-, а могу се употребити и готови софтвери (као што су програми за обраду текста или читачи веба).</s><s>Неке алатке могу да раде са свим -{XML}- документима, док су друге прилагођене за подршку -{XML}- апликацијама у различитим областима, али се увек користи иста синтакса.</s><s>Многи формално дефинисани језици за означавање, као што су -{RSS, MathML, GraphML, XHTML, Scalable Vector Graphics, MusicXML}- и сл. базирани су на -{XML}--у.</s>
<s>-{XML}-омогућава стварање дуготрајних формата података који су независни од платформе.</s><s>Често се документи писани на једној платформи не могу читати на другим платформама, нити у различитим програмима на истој платформи, чак ни у ранијој верзији једног програма на истој платформи.</s><s>У -{XML}- документима текстуални су не само подаци већ и етикете које су смештене у самој -{XML}- датотеци.</s><s>То значи да их може читати свака алатка која је у стању да чита текстуалне датотеке.</s><s>Тако се подаци могу преносити са једног система на други.</s><s>Тако -{XML}- даје преносиве податке.</s>
<s>-{XML}--ова основна сврха је да олакша дељење података кроз различите информационе системе, посебно кроз оне системе који су повезани са Интернетом.</s>
<s>Историја
Шездесетих година 20. века, због проблема са великом количином различите техничке документације, у -{IBM}--у се јавља идеја за стварањем првог шире коришћеног језика за означавање података.</s><s>Тако настаје -{GML (Generalized Markup Language)}-, који су изумели Чарлс Голдфарб, Ед Мошер и Реј Лори (-{Charles Goldfarb, Ed Mosher, Ray Lorie}-).</s>
<s>Пошто се -{GML}- показао као успешан, настављен је развој у том смеру, за шта је заслужно више стотина људи широм света.</s><s>Језик који је настајао требало је да буде довољно формализован да може да гарантује верност докумената, довољно структуриран да може да оперише и комплексним документима, и довољно отворен да може подржати руковање великим количинама података.</s><s>Овај језик назван је -{SGML (Standard Generalize Markup Language)}-, који је 1986. -{ISO}- прихватио као стандард 8879.</s>
<s>Тим Бернерс Ли (-{Tim Berneres Lee}-) изабрао је мали скуп етикета из -{SGML}--а и применио их на форматирање докумената.</s><s>Тако настаје -{HTML (HyperText Markup Language)}-, који је примењени -{SGML}-. -{HTML}- је имао коначан скуп етикета које су описивале основне делове докумената.</s><s>Али, пошто је намењен за израду веб страница, није подесан за употребу изван ове области.</s><s>Због тога је -{SGML}- употребљаван за друге апликације које користи интернет, а нису просте веб странице.</s>
<s>Главни недостатак -{SGML}--а била је изузетна компликованост; био је опширан, сложен за коришћење и скуп у употреби.</s><s>Зато није био много раширен, и корисници -{SGML}--а биле су углавном велике компаније, научне институције и државне службе.</s><s>Због тога су 1996. године Џон Бозак, Тим Бреј, Сперберг-Меквин, Џејмс Кларк (-{Jon Bosak, Tim Bray, C. M. Sperberg-McQueen, James Clark}-) и други почели рад на упрошћеној верзији -{SGML}--а, која је изоставила његове сувишне, збуњујуће и некорисне елементе, али задржала велики део његове функционалности.</s><s>На почетку свог рада, одредили су десет циљева којих су се придржавали у току развоја -{XML}--а:
-{XML}- мора бити директно применљив преко интернета;
-{XML}- мора подржавати широк спектар примена;
-{XML}- мора бити компатибилан са -{SGML}--ом;
-{XML}- мора лако писати програме који процесирају -{XML}- документе;
број опционих могућности () у -{XML}--у мора бити апсолутно минималан, а у идеалном случају једнак нули;
-{XML}- документи морају бити читљиви људима и у разумној мери једноставни;
стандард мора бити спецификован што пре;
дизајн -{XML}--а мора бити формалан и прецизан;
креирање -{XML}- документа мора бити једноставно;
сажетост код означавања документа -{XML}--ом је од минималног значаја.</s><s>Тако је настао -{XML}- 1.0, који је -{World Wide Web Consortium}- објавио 10. фебруара 1998. године.</s>
<s>Поред назива -{XML}- разматрана су и друга имена: -{MAGMA (Minimal Architecture for Generalized Markup Applications), SLIM (Structured Language for Internet Markup)}- и -{MGML ( Minimal Generalized Markup Language)}-.</s>
<s>-{XML}- 1.0 заснован је на стандарду -{Unicode}- 2.0.</s><s>Међутим, пошто је -{Unicode}- наставио да се развија и обухвата нова писма (монголско, камбоџанско, бурманско, амхарско...), -{XML}- је почео да заостаје.</s><s>Зато је 4. фебруара 2004. године објављен -{XML}- 1.1, који дозвољава и употребу знакова из ових писама.</s>
<s>Предности
-{XML}- је једноставно читљив и човеку и рачунару.</s>
<s>Пошто је -{XML}- документ обично текстуална датотека, читљива је на свакој платформи која може читати текстуалне податке.</s><s>Тако постаје неосетљив на технолошке промене – без обзира на напредак технологије, текстуалне податке ће још дуго сваки рачунар моћи да прочита. етикете
-{XML}- подржава Уникод и омогућава приказ текста на свим познатим језицима.</s><s>Такође, овај формат је самодокументујући: етикете описују садржај који се налази унутар њих.</s>
<s>Исправност насталог -{XML}- документа врло је једноставно контролисати, јер -{XML}- има строга синтаксичка правила.</s><s>Рачунарски програми за обраду докумената могу једноставно да обрађују -{XML}- садржај.</s>
<s>-{XML}- је међународно прихваћен стандард.</s><s>Прихватили су га многи произвођачи програма и користе га у својим производима.</s><s>Компатибилан је са -{SGML}--ом, који се користи од 1986. године, а -{SGML}- може обрађивати велики број рачунарских програма. -{XML}- може да представља најуопштенију структуру рачунарске науке: снимке, листе и стабла, а његова хијерархијска структура је прикладна за већину (али не и за све) типове докумената.</s><s>Може се рећи да је за -{XML}- најважније то што представља језик за метаозначавање, што подразумева да он нема фиксан скуп ознака и елемената.</s><s>У имену -{XML}--а слово -{X}- потиче од речи -{Extensible}- (проширив).</s><s>То значи да се језик може прилагођавати и проширивати како би задовољио различите потребе корисника.</s>
<s>Недостаци
Један од основних недостатака -{XML}--а је редундантна и опширна синтакса.</s><s>Она може збуњивати човека, а рачунарски програм који обрађује документ може делимично успорити.</s><s>Ови рачунарски програми су веома сложени јер морају да обрађују велике количине угнежђених података на више нивоа.</s>
<s>Треба имати у виду да је -{XML}-само језик за означавање, а не програмски језик. -{XML}- документ само постоји, не радећи ништа.</s>
<s>Као ни -{HTML}-, ни -{XML}- не шаље податке преко мреже.</s><s>Послани подаци могу бити кодирани у -{XML}--у, али изван -{XML}- документа мора постојати неки протокол (-{HTTP, FTP, NFS}- и слично) који ће послати документ.</s><s>То значи да -{XML}- није протокол за мрежни пренос.</s>
<s>Иако -{XML}- веома добро служи као преносни формат, који је независан од платформе, он није база података.</s><s>Сама база података, иако може садржати -{XML}- податке, није -{XML}- документ.</s><s>Да би корисник преузео -{XML}- документ из базе података, мора употребити неки посреднички програм (енг. -{middleware product}-), као што је -{Enhydra}-.</s>
<s>Синтакса
У -{XML}- документима подаци су смештени у облику знаковних низова (енг. -{strings}-), који се налазе између текстуалних етикета које их описују.</s><s>У -{XML}--у се основне јединице етикета и података називају елементи.</s>
<s>Корисник се при писању етикета мора придржавати прецизно дефинисане синтаксе.</s><s>Структуру -{XML}- документа описују његове етикете, помоћу којих се може видети који су елементи придружени другим елементима.</s><s>Ако је -{XML}- документ добро пројектован, етикете описују и његову семантику (нпр. етикете указују да ли је елемент наслов, име особе, датум и сл.).</s><s>Али, етикете у добро пројектованим -{XML}- апликацијама не говоре ништа о начину приказивања документа (нпр. да ли је елемент исписан полуцрно или курзивом и сл.) јер -{XML}- језик не означава начин приказивања, већ структуру и семантику.</s>
<s>Базична синтакса за један документ у -{XML}--у је:
<osoba>Miloš Crnjanski</osoba></s>
<s>Декларација
Сваки -{XML}- документ би требало да отпочиње декларацијом -{XML}--а, али то није обавеза.</s><s>Декларација садржи псеудоатрибуте -{version, standalone}- и -{encoding}-.</s><s>На пример:</s>
<s><?xml version=”1.0” encoding=”UTF-8” standalone=”yes”?></s>
<s>Ако -{XML}- документ поседује декларацију -{XML}--а, она мора бити но почетку документа, а пре ње не сме бити коментара, белина и сл.</s><s>То је зато што -{XML}- анализатор на основу првих пет знакова (-{<?xml}-) препознаје начин кодирања знакова у документу; испред декларације -{XML}--а може се наћи једино невидљива -{Unicode}- ознака редоследа бајтова.</s>
<s>Атрибут -{version}- углавном има вредност 1.0, јер задавање верзије 1.1 ограничава документ на мали број најновијих верзија анализатора, док сви анализатори за -{XML}-1.1 подржавају и -{XML}- 1.0.</s><s>Пошто неки системи не пружају податке о скупу знакова, -{XML}- допушта документима да сами назначе свој скуп знакова користећи декларацију кодирања (енг. -{encoding declaration}-).</s><s>Она се налази унутар декларације -{XML}--а.</s>
<s>Атрибут -{encoding}- је опциони.</s><s>Ако је изостављен, анализатор претпоставља да је употребљен -{Unicode}- скуп знакова.</s><s>Атрибут -{standalone}- (самосталан) је такође необавезан.</s><s>Може имати вредности -{yes}- и -{no}-.</s><s>Уколико је изостављен, претпоставка је да има вредност -{no}-.</s><s>У том случају апликација може учитати спољни -{DTD}- (који је смештен у спољну датотеку), како би утврдила праве вредности неких делова докумената.</s><s>Документ који нема -{DTD}- као вредност атрибута standalone може имати вредност yes; ову вредност може имати и документ који има -{DTD}-, ако тај -{DTD}- не мења садржај документа или је потпуно интерни.</s>
<s>Елементи, ознаке и знаковни подаци
-{XML}- елементи описују одређени део -{XML}- документа.</s><s>Један елемент је разграничен почетном ознаком (енг. -{start-tag}-) и завршном ознаком (енг. -{end-tag}-).</s><s>Почетна ознака састоји се од имена елемента окруженог угластим заградама (-{}-).</s><s>Завршна ознака састоји се од истог имена окруженог угластим заградама, али и од цртица које претходи имену елемента (-{}-).</s><s>Све што се појављује између почетне и завршне ознаке представља садржај (енг. -{content}-) елемента.</s><s>Садржај документа у првом примеру представља текст: -{Miloš Crnjanski}-.</s><s>Иако су размаци део садржаја, многе апликације их занемарују.</s><s>Етикете -{}- и -{}- чине маркирање (енг. -{markup}-) документа, док знаковни низ „Милош Црњански“, заједно са размацима који га окружују, представља знаковне податке (енг. -{character data}-).</s>
<s>Празни елементи
-{XML}- обезбеђује посебну синтаксу за представљање елемената празног садржаја.</s><s>Он може бити представљен једном ознаком празног елемента (енг. -{empty-element tag}-).</s><s>Ова ознака почиње знаком < , а завршава се знаковима /> .</s><s>Следећа три примера за означавање, нпр. , прекида реда ( енг. -{line break}-) у -{XHTML}--у ( који је -{XML}--изована варијанта -{HTML}--а) еквивалентна су:
<br></br></s>
<s><br/></s>
<s>Коренски елемент
Сваки -{XML}- документ мора имати тачно један коренски елемент (енг. -{root element}-) који уоквирује комплетан садржај документа.</s><s>У документу, он је први елемент и у себи садржи све друге елементе.</s><s>Понекад се коренски елемент назива и елемент (целог) документа (енг. -{document element}-).</s>
<s>Стабла
Следећи пример илуструје нешто сложенији -{XML}- документ:
<osoba>
<ime_i_prezime>
<ime>Miloš</ime>
<prezime>Crnjanski</prezime>
</ime_i_prezime>
<zanimanje>književnik</zanimanje>
<zanimanje>diplomata</zanimanje>
</osoba></s>
<s>Овај документ још увек садржи само један елемент – особа.</s><s>Али, овај елемент има три елемента-потомка (енг. -{child elements}-): један елемент -{<ime_i_prezime>}- и два елемента -{<zanimanje>}-.</s><s>Елемент -{<ime_i_prezime>}- има два елемента-потомка – елемент -{<ime>}- и елемент -{<prezime>}-.</s><s>Елемент -{<osoba>}- је родитељски елемент елемената -{<ime_i_prezime>}- и елемената -{<zanimanje>}-, док је елемент -{<ime_i_prezime>}- родитељ елементима -{<ime>}- и -{<prezime>}-.</s><s>Може се рећи да су елементи -{<ime_i_prezime>}- и елементи -{<zanimanje>}- братски елементи, браћа (енг. -{siblings}-), а међусобно братски су и елементи -{<ime>}- и -{<prezime>}-.</s><s>Каже се да су елементи -{<ime_i_prezime>}- и елементи -{<zanimanje>}- угнежђени унутар елемента -{<osoba>}-.</s>
<s>-{XML}- захтева да елементи буду прописно груписани: сваки елемент се налази унутар другог елемента, а и почетна и завршна ознака елемента морају бити унутар једног истог елемента. -{XML}- забрањује ознаке које се преклапају, односно елементи морају бити правилно угнежђени.</s><s>Овај пример документа је неправилан:</s>
<s><osoba>
<ime_i_prezime>
<ime>Miloš<prezime>Crnjanski</ime></prezime>
</osoba></s>
<s>Атрибути
-{XML}- атрибути дају податке који додатно описују елементе -{XML}- документа.</s><s>Атрибути имају свој назив и вредност.</s><s>Име атрибута је раздвојено од вредности знаком једнакости и размаком, који је необавезан.</s><s>Вредност атрибута мора бити затворена у наводнике или полунаводнике.</s><s>На пример:
<osoba rođena=“1893” umrla=”1977”>
Miloš Crnjanski
</osoba></s>
<s>Постоје две опречне струје мишљења у вези са коришћењем атрибута у оквиру -{XML}- документа.</s><s>По једној, атрибути се не би смели користити за обогаћивање смисла садржаја; дозвољени су само они атрибути који не додају ништа у основну информацију (као на пример атрибути који описују врсту и величину фонта).</s><s>Према другом схватању, атрибути се могу слободно користити јер се тиме смањује број елемената.</s>
<s>Референце
Унутар елемента -{XML}- документа не сме се наћи знак < који нема одговарајућу излазну (енг. -{escape}-) секвенцу </, јер се знак < увек тумачи као почетак етикете.</s><s>Овај знак се, уколико кориснику затреба у тексту, може претворити у излазну секвенцу помоћу референце ентитета (енг. -{entity reference}-) -{< ;}-, нумеричке референце знака (енг. -{numeric character reference}-) -{<}-, или хексадецималне референце знака (енг. -{hexadecimal numeric character reference}-) -{< ;}-.</s><s>Референце ентитета и нумеричке референце знака спадају у маркирања; при анализирању -{XML}- документа, маркирања се замењују оним знаком на који упућује референца.</s>
<s>-{XML}- поседује пет унапред дефинисаних ентитета.</s><s>То су:
& (&, амперсенд);
< (<, знак „мање од“);
> (>, знак „веће од“);
" (", обичан (раван) наводник);
' (раван полунаводник, апостроф).</s>
<s>У садржају елемената се само & и < морају употребљавати уместо & и <, док су остале референце опционе.</s>
<s>Нумеричке референце знака личе на референце ентитета, али уместо имена садрже карактер # и одговарајући број.</s><s>На пример, пошто је знак „мање од“ у -{Unicode}- систему дефинисан као код 60, нумеричка референца знака била би -{<}-, док би у хексадецималној нумеричкој референци знака била -{< ;}- (где је ,,-{х}-“ префикс који указује на хексадецимални систем).</s>
<s>Ове референце могу се користити само у садржају елемената и вредностима атрибута, док су у именима елемената, именима атрибута, као и у другим врстама маркирања недопустиве.</s>
<s>Правилност -{XML}- документа
За сваки -{XML}- документ који је креиран у складу са синтаксичким правилима може се рећи да је добро обликован (енг. -{well-formed}-).</s><s>Све документе који нису у складу са овим правилима, програми за обраду -{XML}--а (енг. -{XML processors}-) одбијају.</s>
<s>Добро обликован документ мора да задовољава одређена правила.</s><s>На пример:
за сваки -{XML}- документ мора постојати тачно један коренски елемент;
сваки елемент који није празан мора имати почетну етикету и одговарајућу завршну етикету;
празан елемент може бити означен ознаком празног елемента (као што је -{<br/>}-, што је еквивалентно -{<br> </br>}-);
све вредности атрибута морају бити затворене у наводнике или полунаводнике;
елементи могу бити угнежђени, али се не смеју преклапати, а сваки елемент, осим коренског, мора се у потпуности садржати у другом елементу;
један елемент не сме имати два истоимена атрибута;
унутар ознака не смеју се користити коментари ни инструкције за обраду;
знакови < или -{&}- који нису претворени у излазну секвенцу не смеју се наћи у знаковним подацима елемената и атрибута;
називи елемената могу садржати слова, бројеве и посебне знакове, морају почињати словом, али не смеју почињати текстом -{xml}- ни -{XML}-, а не смеју садржати ни празнине;
такође, имена елемената су осетљива на разлику између малих и великих слова (енг. -{case-sensitive}-).</s><s>Тако елементи -{OSOBA}-, -{osoba}- и -{Osoba}- за -{XML}- нису исти.</s>
<s>-{XML}- документ који је формално исправан, тј. добро обликован, а притом и задовољава одређену шему, може се рећи да је валидан (енг. -{valid}-).</s><s>Документи који шему не задовољавају су невалидни (енг. -{invalid}-).</s><s>То значи да валидност документа зависи од шеме са којом се пореди.</s>
<s>-{DTD}-
Ознаке које су допуштене у некој од примена -{XML}--a могу бити документоване у шеми (енг. -{schema}-).</s><s>Дефиниција типа документа (, DTD) је најраширенији језик за -{XML}- шеме.</s><s>Он је уједно и једини дефинисан у самој спецификацији -{XML}--а. -{DTD}- одређује где се и како у документу могу појавити све етикете које су дозвољене.</s><s>За -{XML}- -{DTD}--ови су опциони, а не обавезни, али нису увек довољни.</s><s>Осим -{DTD}--а постоје и други језици за описивање шема, као што су -{XML Schema Language, RELAX NG, Schematron, Hook, Examplotron}- итд.</s>
<s>Приказивање на вебу
-{XML}- документи не садрже информације о томе како одређене податке треба приказивати, јер је -{XML}- језик за опис података.</s><s>Без коришћења -{CSS (Cascading Stylesheet-s)}- или -{XSLT (Extensible Stylesheet Language Transformations}-) атрибута -{XML}- документ је на интернету приказан као обичан -{XML}- текст.</s><s>Неки интернет претраживачи приказују -{XML}- документ као стабло, при чему делови структуре могу бити приказани или сакривени кликом миша.</s>
<s>-{XML}- подаци могу се приказати помоћу -{HTML}--а. -{XML}- и -{HTML}- користе знакове „< >“ за креирање елемената и атрибута структуре.</s><s>У -{XML}- документу се назив -{CSS (Cascading Stylesheets)}- датотеке која га форматира наводи на одређени начин.</s><s>Повезивање се врши унутар -{XML}- документа.</s><s>На пример:
<?xml version=”1.0” encoding=”UTF-8”?>
<?xml-stylesheet type=”text/css” href=”osoba.css”?>
<osoba>
…
</osoba>
И назив -{XSLT (Extensible Stylesheet Language Transformations)}- датотеке која форматира -{XML}- документ наводи се на одређени начин.
<?xml version=”1.0” encoding=”UTF-8”?>
<?xml-stylesheet type=”text/xsl” href=”osoba.xslt”?>
<osoba>
…
</osoba></s>
<s>Да би се одредила клијентска страна -{XSL}- трансформације, -{XML}--у је потребна следећа инструкција за обраду:
<?xml-stylesheet type=”text/xsl” href=”myTransform.xslt”?>
-{XSLT}- подржава већина интернет претраживача, али га не подржава претраживач -{Опера}-, пре верзије 9.0.</s><s>Алтернатива томе је да се -{XSL}- употреби за конвертовање -{XML}--а у формат који је могуће приказати „на серверу“, уместо да зависи од могућности претраживача крајњег корисника.</s><s>Крајњи корисник нема представу о томе шта се дешавало „иза сцене“ и види се само добро форматиран документ.</s>
<s>Проширења
-{Xpath}- је језик који омогућава једноставније претраживање садржаја у -{XML}- документу.
-{Xquery}- је упитни језик за претраживање -{XML}- документа.</s><s>Он је за -{XML}- оно што је -{SQL}- и -{PL/SQL}- за односне базе података: начин да се приступи, манипулише и врати -{XML}--у.
-{XML Namespaces}- омогућава да неки документи који садрже -{XML}- елементе и атрибуте буду узети из различитих речника без именовања, чиме се елиминише конфузија приликом комбиновања више шема у једном -{XML}- документу.
-{XML Signature}- дефинише синтаксу и правила за креирање дигиталног потписа на -{XML}- садржају.
-{XML Encryption}- дефинише синтаксу и правила за шифровање -{XML}- садржаја.
-{XML Pointer}- је језик који описује начин на који хиперлинкови упућују на одређено место у -{XML}- документу.</s>
<s>Обрада докумената
-{SAX (Simple API for XML}-) и -{DOM (Document Object Model}-) су објектно оријентисани за програмирање -{API}-ја (-{Application Program Interface}-), широко употребљеног за процесирање -{XML}- података.</s><s>Први -{XML}- рашчлањивач излаже садржај -{XML}- документа у апликацијама као што су -{SAX}- догађаји или -{DOM }-објекти.</s>
<s>-{SAX}- чини систем, заснован на догађајима, за анализу -{XML}- података.</s><s>Процес се састоји од читања документа од почетка и издвајања података у корисне делове, на сваком кораку процеса -{SAX}- дефинише догађаје који могу наступити.</s>
<s>-{DOM}- је -{API}- за -{Document Object Model }-.</s><s>Док -{SAX}- нуди приступ подацима унутар -{XML}-документа, -{DOM}- је осмишљен да пружи значење руковању тим подацима. -{DOM}- приказује стабло -{XML}- документа.</s><s>Пошто је стабло познат структурни приказ података, лако је извести пролазак и обраду кроз структуру стабла у разним програмским језицима, па и у Јава програмском језику.</s>
<s>Форма -{XML}- приступа која је доживела велику популарност у скорије време је -{„push-parsing“}-која третира документ као серију предмета очитаваних у секвенцама.</s><s>На пример у Јава програмском језику, -{StAX}- може бити употребљен за прављење онога што је основно, што секвенцијално посећује атрибуте и податке у -{XML}- документу.</s><s>Код који користи овај „итератор“ може обрађивати постојећу ствар, нпр. да каже шта је почетак или крај елемента или текста, или да провери његове атрибуте, име, локално име, размак између имена, вредности -{XML}- атрибута, текста итд., као и да захтева да се „итератор“ помери на следећу ствар.</s><s>Код може на тај начин да извуче информације из документа и да их прелази.</s><s>Значајна предност -{push-parsing}- методе је боља ефикасност од -{SAX}- и -{DOM}- стила рашчлањивања -{XML}--а и рекурзивно-опадајући приступ са тенденцијом да на једноставан начин сачува податке.</s>
<s>Стандард -{XSL (Extensible Stylesheet Language)}- је -{XML}- апликација за примену стилова за штампање или приказивање -{XML}- докумената на вебу.</s><s>Он је подељен на -{XSLT}- и -{XSL-FO}-.
-{XSL-FO (Extensible Stylesheet Language-Formatting Objects)}- је језик за описивање структуре страница које су излазни резултат -{XML}- документа, одштампане или приказане на вебу.
-{XSLT (Extensible Stylesheet Language Transformations)}-омогућава претварање једног -{XML}- документа у други.
-{XQuery}- је -{W3C}- језик за испитивање, конструисање и трансформисање -{XML}- докумената.
-{XSL-FO, XSLT}- и -{XQuery}- се користе у -{XPath}--у.</s>
<s>Основни формат докумената у -{OpenOffice.org}- и -{AbiWord}- је -{XML}-.</s><s>Неки делови -{Microsoft Office}- 1.1 су, такође, способни да уређују -{XML}- документе.</s>
<s>Верзије
Тренутно постоје две верзије -{XML}--а. Прва, -{XML}-1.0, иницијално је дефинисана 1998. године.</s><s>Од тада је претрпела мање преправке, али без новог броја верзија.</s><s>Тренутно је у свом четвртом издању, које је објављено 16. августа 2006.</s><s>Широко је прихваћена и још увек се препоручује за општу употребу.</s><s>Друга верзија, -{XML}- 1.1, објављена је 4. фебруара 2004.</s><s>Трећа верзија, која је у свом другом издању, објављена 16. августа 2006, а садржи карактеристике којима је намеравано да се -{XML}- направи једноставнијим за употребу. -{XML}-1.1 није у широкој употреби и препоручује се за употребу онима којима су потребна његова посебна својства.</s>
<s>-{XML}- 1.0 и -{XML}- 1.1 се разликују по карактерима који су употребљени за имена и њихове елементе и атрибуте. -{XML}- 1.0 једино дозвољава карактере који су дефинисани у Уникод 2.0 , што укључује већину светских језика, а искључује оне који су додати у касније Уникод верзије.</s><s>Међу искљученима су писма Монголије, Камбоџе, Бурме и друга.</s>
<s>Скоро било који Уникод карактер може бити употребљен у вредности карактера и атрибута -{XML}- 1.1 докумената, чак и ако карактер није дефинисан, без обзира да ли има кодну тачку у важећој вредности Уникода.</s><s>Приступ -{XML}--а 1.1 је такав да су само одређени карактери забрањени, а да је све друго дозвољено, а у -{XML}- 1.0 само одређени карактери су експлицитно дозвољени, тако да се -{XML}- 1.0 не може прилагодити додавању карактера у будућим верзијама Уникода.</s>
<s>У знаковним подацима и вредностима атрибута -{XML}- 1.1 дозвољава употребу више контролних знакова од других верзија.</s><s>Због робусности већине контролних карактера који се налазе у -{XML}--у 1.1 они морају бити изражени као нумеричке знаковне референце.</s><s>Међу подржаним контролним карактерима у -{XML}--у 1.1 су и две испрекидане линије које представљају празан простор између карактера.</s><s>То су једини контролни карактери који могу бити уписани директно.</s>
<s>Има говора о -{XML}--у 2.0, али остаје да се види да ли ће доћи до његовог настанка. -{XML-SW}- је прописан од стране научника који су развијали XML и садржи предлоге како би -{XML}- 2.0 могао да изгледа: као елиминација -{DTD}--а из синтаксе, интеграција -{Namespaces}-, -{XML}- базе и -{XML}- информационог сета у основни стандард.</s>
<s>Литература
http://laris.fesb.hr/mcml.htm
-{Elliote Rusty Harold, W. Scott Means, XML za programere}-, Mikroknjiga, Beograd, 2006.</s>
<s>Додатна литература
Annex A of ISO 8879:1986 (SGML)</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Основна страна за XML на сајту Конзорцијума -{W3}-</s>
<s>Језици за означавање
Скраћенице
Протоколи апликационог нивоа
W3C Standardi</s>
|
28 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Little%20endian | Little endian | <s>Little endian је начин записа податка у меморији тако да је на нижој адреси нижи бајт меморијске речи.</s>
<s>Пример: Нека је податак: 0xABCD.</s><s>Онда се он записује у меморији као:</s>
<s>при чему је адреса 100 почетна адреса податка у меморији.</s>
<s>Такође погледајте Big endian.</s>
<s>Рачунарство</s>
<s>uk:Endianness</s>
|
35 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0 | Социологија | <s>Социологија ( — друштво; — наука) јестe општа и основна наука о друштву.</s><s>Ова наука користи разне методе емпиријског истраживања, симболичке интерпретације и критичке анализе како би развила систематско знање о друштвеним активностима, често са циљем примене овог знања ради достизања друштвеног благостања.</s><s>Предмет изучавања се креће од микронивоа друштвене акције и интеракције до макро нивоа система и друштвених структура.</s>
<s>Општа социологија и посебне социолошке дисциплине
Општа социологија проучава друштво као целину унутар које важе одређена правила и законитости.</s><s>У жижи њеног интересовања се налазе друштвена класификација (класе), друштвена покретљивост појединаца и друштвене промене.</s>
<s>Посебне социолошке дисциплине се баве изучавањем појединих друштвених подручја.</s><s>Шездесетих година 20. века посебне социолошке дисциплине су почеле нагло да се развијају, нарочито у земљама са дужом традицијом развоја социологије уопште (Француска, Немачка, САД и друге).</s>
<s>Социологија и друге друштвене науке
Сарадња између социологије и других друштвених наука је веома тесна.</s><s>Социологија пружа посебним друштвеним наукама теоријски и методолошки оквир за изучавање засебних области друштвене стварности или појединачних друштвених појава које су предмет њиховог изучавања.</s><s>Посебне друштвене науке социологији заузврат дају огроман емпиријски (искуствени) материјал до којег су дошле.</s><s>Приликом изучавања општих друштвених законитости, социологија уважава законитости које су утврдиле посебне друштвене науке.</s>
<s>Метод социологије
У циљу научног објашњења друштвених појава социологија користи квалитативне и квантитативне методе или технике.</s><s>Свака етапа истраживања има своје методе.</s><s>Методи за прикупљање података:
Посматрање је основни и уједно најстарији метод за прикупљање података о друштвеним појавама.</s><s>Посматрање се састоји у непосредном чулном опажању које се одвија према унапред успостављеном плану истраживања и са одређеним сазнајним циљем.</s><s>Социолог на терену систематски бележи све податке који су битни за објективно научно објашњење посматране друштвене појаве.</s><s>Посматрање се дели на посматрање са учествовањем (посматрач узима удела у збивањима која посматра) и посматрање без учествовања (посматрач се држи по страни).</s><s>Анкета је погодна за масовно прикупљање чињеница или ставова, због чега се користи за испитивање јавног мњења.</s><s>У великим социолошким истраживањима анкете се прикупљају на терену, у директном контакту анкетара са испитаником.</s><s>Постоје и други облици анкета као што су телефонска анкета, интернет анкета и сл.</s><s>Питања која су постављена у анкети могу бити затвореног типа (испитаник треба да одабере један од понуђених одговора) и отвореног типа (испитанику је остављена слобода да сам формулише одговор на постављено питање).</s><s>Први облик је практичнији у фази обраде података, али је други облик веродостојнији јер није увек могуће предвидети одговоре испитаника и унапред их разврстати.</s><s>Интервју је сличан анкети.</s><s>Он садржи питања општег карактера, а у току разговора испитивач усмерава испитаника постављањем релевантних питања.</s><s>Овај метод је погодан када се прикупљају подаци за квалитативну обраду.</s><s>Експеримент је једна врста посматрања, које се одвија у вештачки изазваним условима.</s><s>Овај метод није уобичајен у социологији јер има извесне недостатке:
Друштвене појаве се теже изазивају у циљу тренутног проучавања, те захтевају више времена за истраживање.</s><s>Експеримент мора остати тајна да би учесници спонтано реаговали у датим условима.</s><s>Пошто су друштвене појаве врло сложене, мора се добро изоловати група над којом се врши експеримент, да не би дошло до утицаја спољашњих фактора на развој догађаја.</s><s>Методи за сређивање података:
Класификација је логичка радња којом се одређена група података разврстава према критеријумима које поставља истраживач.</s><s>У социологији нису уобичајене једноставне класификације јер су друштвене појаве саме по себи веома сложене и међусобно испреплетане.</s><s>Зато се чешће користе типологије.</s><s>Мерење је квантитативно означавање друштвених појава у циљу постизања што веће прецизности.</s><s>Овде спадају и скале, којима се подаци могу једноставно рангирати, што је веома значајно у случајевима када бројчана квалификација није могућа.</s><s>Статистички методи су у социологији постали уобичајена метода обраде масовних података који су прикупљени анкетним истраживањем.</s><s>Социометрија је техника коју је развио бечки лекар Јакоб Морено, а специфична је по томе што друштвене односе посматра као моделе међуљудског повезивања путем узајамног привлачења и одбијања.</s><s>Поступак се заснива на откривању структуре друштвених односа (симпатије-антипатије, однос ауторитета, углед унутар групе итд.).</s><s>Овај поступак је применљив на мале друштвене групе у којима је могуће посматрати међусобне односе свих њених чланова.</s><s>Резултати се графички приказују на социограмима.</s><s>Анализа садржаја је претежно квантитативна техника којом се бележи учесталост и садржај порука у процесу комуникације.</s><s>Примењује се у анализи новинских чланака или јавних говора.</s><s>У оквиру квантитативног дела анализе одређује се количина података у функцији времена, положаја (што говори о значајности) и слично, а у квалитативном делу анализе се одређује тип података (нпр. позитивни, негативни или неутрални ставови).</s><s>Методи за тумачење података:
Упоредни метод се може користити на три нивоа анализе:
поређење варијетета једне појаве у оквиру истог друштва;
поређење исте појаве у два различита друштва која припадају истој историјској етапи;
упоредно-историјски метод.</s><s>Метод мултидисциплинарне анализе је један од статистичких поступака за проучавање узрочно-последичних веза међу друштвеним појавама.</s><s>Анализа података подразумева проверу да ли је главна хипотеза потврђена или оповргнута, као и проверу да ли је евентуално установљена нека друга релација која није била предвиђена на почетку истраживања.</s>
<s>Претече социологије
Мисао о друштву је много старија од саме науке о друштву, па се претече социологије могу континуирано пратити још од античке епохе.</s>
<s>Стари робовласнички системи, у којима је владар био поистовећен са богом, нису остављали много простора за критичко размишљање о друштву, а посебно не за чување писаних извора о томе.</s><s>Такви услови су се стекли тек у античкој Грчкој, где су се сви људи (не рачунајући робове, жене и странце) бавили политиком и учествовали у уређењу полиса.</s><s>Старогрчки мислиоци Сократ, Платон и Аристотел поставили су темеље данашње социологије, посебно у домену друштвеног и државног уређења, поделе рада, улоге владајућих елита, морала и тако даље.</s><s>Платонова Држава је прво целовито сачувано дело о државном уређењу.</s>
<s>Средњи век је период у којем је друштво тумачено деловањем натприродних и свемоћних сила, које са неба регулишу читав живот на Земљи.</s><s>У овом периоду се издвајају два велика мислиоца — Свети Августин и Тома Аквински.</s><s>Не треба занемарити ни допринос арапског мислиоца Ибна Халдуна.</s>
<s>Са појавом капитализма, појавиле су се две нове класе — буржоазија и пролетаријат.</s><s>Иако су сви били једнаки пред законом, постојала је велика разлика заснована на економској моћи појединца.</s><s>Тада су се појавиле две струје у друштвеној мисли:
Апологетска, која је тежила да објасни и оправда постојећи друштвени и економски систем (на пример теорија друштвеног уговора);
Критичка, која је анализирајући капиталистичко друштво указивала на нужност његовог укидања и успостављања новог и праведног друштва (утопистичка, а посебно социо-утопистичка мисао, научни социјализам).</s>
<s>Настанак социологије
Kao засебна наука о друштву социологија је настала у првој половини 19. века.</s><s>У то време су неке природне науке, као што су биологија и физика, биле веома развијене, те су послужиле као узор за формирање нове науке која би изучавала друштво.</s>
<s>Као што је већ речено, друштво је и раније било предмет изучавања појединих наука, нарочито филозофије, и то социјалне филозофије.</s><s>Временом је препозната потреба да се заснује засебна наука о друштву.</s><s>Ту замисао је први изложио Огист Конт (1798—1857) у свом Курсу позитивне филозофије, где је понудио класификацију наука у којој је и социологија нашла своје место.</s><s>Њен задатак је да изучава друштво у целини, како у стању мировања, тако и у стању кретања.</s><s>Према Конту, социологија се дели на социјалну статику и социјалну динамику.</s><s>Социјална статика има задатак да прикаже анатомију друштва у стању мировања и да открије неопходне услове за одржавање хармоничних односа у друштву и јединства друштва као целине.</s><s>Социјална динамика би требало да буде општа теорија природног напретка човечанства.</s><s>Она изучава узроке и законитости друштвених промена.</s>
<s>Старије социолошке теорије
Механицистичке теорије обухватају она схватања која друштвене појаве и процесе објашњавају помоћу закона који владају у природи, односно у физици и хемији.</s><s>У механицистички оријентисане социологе убраја се Вилфредо Парето (1848—1923).</s><s>Он је развио теорију о социјалној равнотежи коју је објаснио појмовима резидум и дериватум.</s><s>Биологистичке теорије полазе од идеје да је друштво део органског света који проучава биологија.</s><s>Стога закони и методи који важе за биологију морају да важе и за социологију.</s><s>Као резултат открића да сва жива бића имају ћелијску структуру и да у природи постоји борба за опстанак, настала су два правца — органицистички и социјал-дарвинистички.</s><s>Најзначајнији представник органицистичког правца је Херберт Спенсер који је сматрао да у друштву важе закон еволуције, закон одржања енергије (материје) и борба за опстанак.</s><s>Он је изложио свој концепт преласка друштва из ниже фазе у вишу.</s><s>У милитаристичкој фази, људи су организовани у хорде, постоји чврста војна организација и дисциплина, одрицање личних права и покоравање војном вођи.</s><s>Временом то прелази у деспотизам у коме се ствара хијерархија.</s><s>У индустријској фази, личност је слободна, па њене способности и потребе могу доћи до изражаја.</s><s>Овде се борба за опстанак манифестује тако што преживи оно друштво које се боље прилагоди индустријском раду, али и које уважава личне потребе.</s><s>Социо-дарвинистички правац подразумева да се друштво може објаснити само помоћу закона о борби за опстанак.</s><s>Најзначајнији представник овог правца је Лудвиг Гумплович (1838—1909).</s><s>Он сматра да се у друштву води немилосрдна борба између раса, од којих су неке више, а неке ниже.</s><s>Психологистичке теорије истичу свест и психу као најбитнија својства човека.</s><s>Међу првима са оваквим ставом био је Џон Стјуарт Мил (1806—1873), који је сматрао да људи у друштву задржавају иста својства као и појединци.</s><s>Такво тумачење се брзо развијало и диференцирало у више праваца.</s><s>Најзначајнији су индивидуално-психолошки, колективно-психолошки и социјално-психолошки правац.</s><s>Индивидуално-психолошки правац објашњава друштво, као и све друштвене појаве, процесе и односе, па и друштвене законитости уопште, елементима индивидуалне психе.</s><s>Габријел Тард (1843—1904) сматра да је кључни елемент психе подражавање.</s><s>Вилијам Макдугал (1871—1938) томе додаје инстинкт.</s><s>Зигмунд Фројд (1876—1939) сматра да су кључни елементи нагони, и то полни нагон и агресивни нагон.</s><s>Макс Вебер (1864—1920) сматра да се све друштвене појаве могу објаснити њиховим унутрашњим смислом.</s><s>Због тога не треба испитивати узроке појава, већ их треба разумети (томе служе идеално-типске конструкције).</s><s>Колективно-психолошки правац је настао у класичној немачкој филозофији, посебно у Хегеловим делима.</s><s>Најистакнутији представник овог правца је Емил Диркем (1858—1917), који каже да друштво није прост збир појединаца, већ да оно има своја обележја и законитости.</s><s>Социјално-психолошки правац је настао са тежњом да се превазиђе екстремност претходна два правца.</s><s>Најистакнутији представник је Жорж Гурвич (1897—1965).</s><s>Вршећи класификацију социологије, он друштвене појаве дели на структуриране и аструктуралне.</s><s>Структуриране појаве су и конкретно-апстрактне, тј. то су велике друштвене групе.</s><s>Аструктуралне појаве су апстрактне и то су микросоциолошке појаве, мале друштвене групе.</s><s>Структуриране појаве изучава макросоциологија, док неструктуралне појаве изучава микросоциологија.</s><s>Појаве које изучавају микро и макросоциологија спадају у сферу хоризонталног плурализма.</s><s>Поред овога, постоји и вертикални плурализам, који изучава структуре друштва кроз слојеве из којих се оно састоји и то изучава дубинска социологија.</s><s>Према Гурвичу, постоји десет слојева од којих се састоји друштво у вертикалној структури.</s><s>То су:
морфолошка и еколошка површина;
друштвене организације или организоване надградње;
друштвени узори;
колективна понашања која се одвијају са извесном привлачношћу, али ван организационих апарата;
сплетови друштвених улога;
колективни ставови;
друштвени симболи;
еруптивна, новаторска и стваралачка колективна понашања;
колективне идеје и вредности;
колективна друштвена стања и колективни психички акти;
Бихевиористичка социологија настоји да објасни друштво, друштвене појаве и појединачну психу као резултат друштвеног понашања појединаца, које је у крајњој линији њихова реакција на спољну средину.</s>
<s>Новије социолошке теорије
Функционализам је један од најутицајнијих праваца у савременој грађанској социологији.</s><s>Јавља се у три варијанте: првобитној биологистичкој, нормативној и социјално-кибернетској.</s><s>Основна идеја је схватање друштва као трајне и стабилне структуре, чији су елементи чврсто повезани и чине складну целину.</s><s>Сваки елемент те целине има одређену функцију, чија је улога да врши одређену делатност која даје допринос одржању постојеће целине, пре свега у стању хармоничне равнотеже.</s><s>Основни принципи функционализма су:
Принцип функционалног јединства друштва, по коме је друштво затворен систем хармонично усклађених делова;
Принцип универзалности, по коме сваки део друштва има позитивну улогу у одржавању система;
Принцип нужности, по коме сваки део, вршећи своју улогу, одржава континуитет система;
Принцип динамичне равнотеже и континуитета, по коме у сваком друштвеном систему постоје механизми који га држе у равнотежи или су способни да га после поремећаја равнотеже врате у пређашње стање.</s><s>Структурализам је преузет из социјалне антропологије.</s><s>Његова суштина је у истицању и наглашавању значаја друштвене структуре, односно у настојању да се тежиште истраживања друштва помери од човека ка структури.</s><s>Главни представник је Мишел Фуко.</s><s>Формално-социолошки правац утврђује специфичност предмета социологије у форми, одвојено од садржаја друштвене појаве.</s><s>У томе је најдаље отишао Леополд фон Визе у Систему опште социологије.</s><s>Он је сматрао да социологија као општа наука о друштву изучава односе између људи, а посебне социологије изучавају односе између људи и ствари.</s><s>Навео је четири основне категорије свог социолошког система:
Друштвени процес је онај процес којим се људи повезују једни са другима или се међусобно раздвајају.</s><s>Друштвени однос је лабилно стање повезаности или раздвојености између људи које је резултат једног или више социјалних процеса.</s><s>Друштвени простор је универзум у коме се одигравају социјални процеси.</s><s>Друштвена творевина је множина социјалних односа који су тако повезани да у практичном животу представљају јединство.</s><s>Марксизам је правац који је настао у оквиру учења Карла Маркса (1818—1883), Фридриха Енгелса (1820—1895) и њихових следбеника.</s><s>Ово учење представља скуп теорија које се односе на сва подручја објективне стварности, као што су филозофска, економска, социолошка и антрополошка теорија.</s><s>Све ове теорије заједно представљају целину и означавају јединствен поглед на свет.</s>
<s>Марксизам има неколико теоријских и идејних претеча:
У оквиру немачке класичне филозофије, велики утицај је имао Георг Вилхелм Фридрих Хегел (1770—1831).</s><s>Преузимајући од Хегела принцип дијалектике, Маркс и Енгелс су му дали материјалистичку садржину.</s><s>Филозофску основу марксизма чини јединство филозофског материјализма и дијалектике.</s><s>Учење енглеских економиста -{XVII}- и -{XVIII}- века се заснивало великим делом на чињеници да је Енглеска тог доба била најразвијенија капиталистичка земља и да је у том смислу пружала солидну искуствену основу за изучавање капиталистичког начина производње и буржоаског друштва уопште.</s><s>Најистакнутији представници енглеске политичке економије били су Адам Смит (1723—1790), чији је најважнији рад Истраживање о узроцима и природи богатства народа и Давид Рикардо (1779—1823), чији је најважнији рад Начела политичке економије и опорезивања.</s><s>Они су анализирали рад као извор богатства и поставили темељ радне теорије вредности, коју су касније Маркс и Енгелс употребили за стварање теорије вишка вредности, која представља суштину њиховог економског учења.</s><s>Социјал-утопистичка учења су такође допринела марксизму снажном критиком капитализма и указивањем на потребу његовог укидања.</s>
<s>У време када је настало Марксово учење о друштву појавила се социологија као наука у делима Огиста Конта и Херберта Спенсера.</s><s>Марксизам и социологија су настали у исто време и у сличним друштвеним и политичким условима, али су један према другоме показали крајњу игноранцију.</s><s>У ствари, радило се о дубокој и оправданој нетрпељивости.</s><s>Први социолози и њихови каснији следбеници су сматрали да је Марксово учење о друштву опасна идеологија нижих слојева који преко ње желе да се домогну власти и промене свет у своју корист.</s><s>А Маркс и Енгелс су, у новој науци о друштву — социологији, видели конзервативну друштвену мисао која је настала са циљем да ауторитетом науке, не само објасни, већ и оправда постојеће друштвене односе и на тај начин обезбеди њихову стабилност и трајање.</s><s>И једни и други су били у праву.</s><s>Својом теоријом Маркс и Енгелс су заиста желели да укину постојећи и успоставе нови свет, а касније ће та теорија стварно и послужити радничкој класи као средство или оружје у борби за освајање власти и промену света.</s><s>А буржоаски социолози су свој велики теоријски систем заиста ставили у службу научне аргументације за очување класног друштва буржоаског типа.</s><s>Истина, Марксово учење о друштву није строго социолошко, јер се тиче и економије, филозофије и антропологије, али би се са аспекта савремене социологије, у мањој или већој мери, сличне примедбе могле упутити и Марксовим савременицима грађанске оријентације, који се сматрају готово званичним творцима социологије као науке.</s>
<s>Суштина Марксовог учења о друштву садржана је у реченици: „Не одређује свест људи њихово биће, већ обрнуто, њихово друштвено биће одређује њихову свест.“</s>
<s>Савремена социологија
Од свог настанка средином 19. века до средине 20. века, дакле у првих сто година свог постојања, социологија је имала велике напоре да се конституише као нова наука, односно као општа друштвена наука.</s><s>Ти напори су донели драгоцене резултате: социологија се временом конституисала као самостална наука, дефинисала је свој предмет, полако су створени услови за уобличавање социолошког метода, прилично успешно је одређен однос социологије према другим наукама, као и однос социологије према другим друштвеним наукама.</s><s>Пошто се друштво непрестано мењало, препозната је потреба да се и наука о друштву промени и да се формира нека нова социологија.</s><s>Већ је на самом почетку дошло до различитих схватања концепција промена које социологија треба да претрпи у погледу своје трансформације:
Прва група схватања се заснива на уверењу да се преко уклањања недостатака у постојећим теоријским системима или у оквиру емпиријских истраживања, ти недостаци превазилазе уношењем извесних корекција.</s><s>Тиме би практично била сачувана теоријска суштина постојеће социологије, само би, у складу са измењеним друштвеним околностима, теоријска уопштавања и теоријска интерпретација били тражени на вишем нивоу.</s><s>Друга група схватања се заснива на уверењу да се решење за постојећу ситуацију у социологији налази у једној новој, различитој од дотадашње социологије.</s><s>Она би требало да пружи нову теоријску основу за целовито изучавање друштва, да буде хуманистички усмерена и способна да покрене и усмерава друштвене процесе и промене.</s><s>Нарочито је био изражен захтев за активним односом нове социологије према друштвеној пракси.</s><s>У том смислу се овај захтев може схватити као протест савремених социолога против бесплодности дотадашње социологије у односу на друштвену праксу.</s><s>Али и ова тзв. нова социологија има две струје: радикалну и хуманистичку.</s><s>Радикална социологија се јавља шездесетих година у САД и западној Европи нешто касније.</s><s>Она изражава крајњи критички однос према статичкој визији друштва у досадашњој социологији.</s><s>Радикална социологија за коју се они залажу, не треба да буде ни само теоријска, ни само емпиријска наука, али не треба да буде ни вредносно неутрална.</s><s>Напротив, она би морала да оствари јединство теорије, метода и друштвене акције.</s><s>Сви представници радикалне социологије су сагласни у уверењу да друштво треба да се мења и да у односу на те промене социологија треба да има активну и значајну улогу.</s><s>Али, међу њима не постоји сагласност око тога какво би то ново друштво требало да буде, ни којим се путевима до њега може доћи.</s><s>Једни сматрају да се то може учинити успостављањем контроле над центрима моћи у друштву.</s><s>Други као пут виде укидање старог друштва путем разарања, деструкције и саботаже.</s><s>Ново друштво не би смело да садржи ниједан од битних елемената садашњег друштва, у које спадају сва она главна обележја индустријског друштва (масовна производња и расподела, простори урбаних комплекса, бирократски апарат).</s><s>Степен материјалног развоја у овом друштву би морао да буде такав да сви чланови друштва имају приближно једнаке услове за живот, отприлике онакве какве у савременим развијеним грађанским друштвима има виши слој средње класе.</s><s>Хуманистичка социологија види суштину садржану у новој визији улоге појединца, човека, у односу на друштво и промене у њему.</s><s>Са аспекта ове социологије, човек је биће које осећа, мисли и делује, способно, дакле, за активан однос према стварности у којој живи, па према томе и за активан однос према друштву као делу те стварности.</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Социологија: часопис за социологију, социјалну психологију и социјалну антропологију
Социологија више није опасна наука: разговор са Тодором Куљићем</s>
<s>Друштвене науке</s>
|
End of preview. Expand
in Dataset Viewer.
Srpska Vikipedijaverzija 1.11.2023 - derivacija Vikimedijinog skupa Ukupno 676,605 dokumenata, sa preko 135 miliona reči. Svaki dokument je u zasebnoj JSON liniji. Paragrafi su odvojeni duplim novim redom (\n\n). Rečenice unutar paragrafa su obeležene. |
Serbian Wikipediaversion 1.11.2023 - derived from Wikimedia dataset A total of 676,60 documents containing over 135 million words. Each document is represented by a JSON line. Paragraphs are separated via double new line (\n\n). Each Sentence in a document is delimited. |
from datasets import load_dataset
dataset = load_dataset("procesaur/Vikipedija")
print(dataset["train"][11])
{'text': '<s>Никола Тесла (Смиљан, 10. јул 1856 — Њујорк, 7. јануар 1943) био је српски...'}
|
Истраживање jе спроведено уз подршку Фонда за науку Републике Србиjе, #7276, Text Embeddings – Serbian Language Applications – TESLA и Фода за иновациону делатност Републике Србије у оквиру програма GOVTECH, решење #53096, Дигитекс |
This research was supported by the Science Fund of the Republic of Serbia, #7276, Text Embeddings - Serbian Language Applications - TESLA and the Fund for Republic of Serbia Innovation Fund via the GOVTECH program, project #53096, Digiteks |
- Downloads last month
- 2