Datasets:

procesaur

/

Vikipedija

like 0

4448951

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%88%20%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%B0%D1%80

Јанош Молнар

<s>Јанош Молнар (, Будимпешта, 14. мај 1931 — Будимпешта, 22. април 2000) је био мађарски фудбалер репрезентативац, нападач.</s><s>У сезони 1957/58. поделио је титулу најбољег стрелца првенства са Золтаном Фидманским, обојица су постигли по 16. голова.</s> <s>Каријера Молнар је целу своју каријеру порвео у једном клубу,МТК-а.</s><s>Дебитовао је 1952. године и са клубом је постао двоструки шампион Мађарске и једнократни освајач Купа Мађарске са плаво-белима.</s><s>У сезони 1957/58, био је најбољи стрелац лиге са 16 голова, поделивши титулу са Золтаном Фридманским.</s><s>До свог фудбалског пензионисања 1962. године наступио је на 194 првенствене утакмице и постигао 75 голова.</s><s>После фудбалске каријере, три године је тренирао омладински тим МТК-а.</s> <s>Репрезентација Године 1960. појавио се два пута у репрезентацији једном против Југославије а други пут против Пољске.</s><s>Обе утакмице су биле пријатељског карактера и у обе је ушао са клуше.</s> <s>Тренер После активне фудбалске каријере, три године је тренирао омладински тим МТК-а.</s> <s>Достугнућа Мађарска лига шампион: 1953, 1957/58 најбољи стрелац: 1957/58 (16. голова) Мађарски куп: (MNK) победник: 1952.</s><s>Митропа куп: победник: 1955.</s><s>Заслужни спортиста (1954)</s> <s>Референце</s> <s>Спољашње везе In memoriam 2000 Rejtő László – Lukács László – Szepesi György: Felejthetetlen 90 percek.</s><s>Budapest: Sportkiadó.</s><s>1977.</s><s>ISBN 963-253-501-4</s> <s>Рођени 1931.</s><s>Умрли 2000.</s><s>Мађарски фудбалски тренери Нападачи у фудбалу Фудбалери МТК Мађарски фудбалери Мађарски фудбалски репрезентативци Спортисти из Будимпеште</s>

4448953

https://sr.wikipedia.org/wiki/Harpalinae

Harpalinae

<s>Harpalinae potporodica trčuljušaka koja sadrži više od 3.000 vrsta u 4 plemena širom sveta, prema Karabkat bazi podataka.</s><s>Retko korišćeno uobičajeno ime za potporodicu je harp bube.</s><s>Harpalinae sadrže najapomorfnije kopnene bube, pokazujući širok spektar oblika i ponašanja.</s><s>Neke su, retke među trčuljušcima, svejedi ili čak biljojedi.</s> <s>Sistematika</s> <s>Više blisko povezanih taksona su razni autori tretirali kao podređene Harpalinae.</s><s>24 plemena i više od 6.000 vrsta su ranije bile uključene u Harpalinae.</s><s>Kao rezultat nedavnih filogenetskih istraživanja, većina tih plemena je premeštena u druge potporodice ili unapređena u sopstvene potporodice.</s><s>Harpalinae se trenutno sastoji od 4 plemena i oko 3.100 vrsta.</s> <s>Plemena</s> <s>Ova četiri plemena pripadaju podporodici Harpalinae.</s><s>Anisodactylini Lacordaire, 1854 Harpalini Bonelli, 1810 Pelmatellini Bates, 1882 Stenolophini Kirby, 1837</s> <s>Reference</s> <s>Spoljašnje veze</s>

4448955

https://sr.wikipedia.org/wiki/Exopterygota

Exopterygota

<s>Exopterygota (antički grčki ἔξω (éxō, „spolja”) + πτερόν (pterón, „krilo”) + neolatinski -ota („imajući”)), poznate i kao Hemipterodea, su nadred insekata podklase Pterygota u infraklasi Neoptera, u kojoj mladi liče na odrasle, ali imaju krila koja se razvijaju spolja.</s><s>Oni prolaze kroz skromnu promenu između nezrelih i odraslih, bez prolaska kroz stadijum lutke.</s><s>Nimfe se postepeno razvijaju u odrasle jedinke kroz proces mitarenja.</s> <s>Reference</s> <s>Надредови инсекaта Парафилетичке групе</s>

4448958

https://sr.wikipedia.org/wiki/Empidoidea

Empidoidea

<s>Empidoidea su velika monofiletska superfamilija pravih muva, sestrinski takson Muscomorpha (Cyclorrhapha).</s><s>Ove dve grupe su ponekad ujedinjene u nerangirani takson Eremoneura.</s><s>Postoji oko 10.000 poznatih vrsta unutar Empidoidea, koje su zastupljene na svim kontinentima osim Antarktika.</s><s>Poznato je da su postojale još od perioda jure.</s> <s>Sistematika</s> <s>Na osnovu najnovijih filogenetskih studija, interna klasifikacija Empidoidea je sledeća:</s> <s>Reference</s> <s>Literatura (2007): The phylogenetic relationships of flies in the superfamily Empidoidea (Insecta: Diptera).</s><s>Mol.</s><s>Phylogenet.</s><s>Evol.</s><s>43(3): 701–713. (HTML abstract) (2005): Evolution of the Insects.</s><s>Cambridge University Press, Cambridge. (2006): The morphology, higher-level phylogeny and classification of the Empidoidea (Diptera).</s><s>Zootaxa 1180: 1–172.</s><s>PDF fulltext (2018): Molecular phylogenetics reveals novel relationships within Empidoidea (Diptera).</s><s>Systematic Entomology 43(4): 619–636.</s><s>Material was copied from this source, which is available under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.</s>

4448963

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%20%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD

Кара Осман

<s>Осман-бег (азербејџански: Кара Иулук Осман Бәи; турски: Кара Иулук Осман Беи; 1356 – 1435) је био вођа Туркмeнске племенске федерације Ак Којунлу (Бели Ован), са краја 14. и почетка 15. века, ова федерација племена обухватала је подручја данашњих источне држава: Турска, Иран, Азербејџан и Ирак.</s> <s>Име Рођен је као Баха-уд-Дин Осман и касније је добио надимак Кара Илук или Кара Иулук што значи "Црна пијавица".</s><s>Међутим, Џон Е. Вудс тврди да је ово тумачење сумњиво пошто је „пијавица“ у савременом турском језику сулук, а не иулук, што значи обријан или гладак.</s> <s>Рани живот Осман-бег је био син Факхр-уд-Дин Кутлуга, вероватно од његове жене Гркиње, принцезе Марије Велике Комнин, сестре цара Алексија III од Трапезунта.</s><s>Процењује се да је рођен око 1356.</s><s>Према византијским и Ак Којунлу изворима, касније се оженио својом рођаком по мајци, ћерком цара Алексија III и његове супруге Теодоре Кантакузин.</s> <s>Плашио се намера своје браће Ахмеда и Пир Алија када су се придружили Кади Бурхан ал-Дину из Сиваса.</s><s>На крају је убио своје противнике и преузео њихову територију 1398. године, али се повукао из Ерзинџана након доласка Османлија под Сулејманом Челебијем.</s> <s>Владавина Када је Тимур извршио инвазију на Кавказ и источну Анадолију, Ак Којунлу је стао на његову страну и борио се заједно са Тимуридима против Османлија.</s><s>За своје услуге, Осман-бег је 1402. године добио Дијарбакир.</s><s>Након ове експедиције, покушао је да учврсти своју превласт у југоисточној и источној Анадолији.</s><s>Године 1407. додатно је повећао свој углед поразивши мамелучке емире.</s><s>Међутим, није успео против Кара Јусуфа, који је освојио Азербејџан победивши Тимуровог унука Абу Бакра.</s><s>Године 1412. поразио га је Кара Јусуф код Ерганија.</s><s>Када га је Кара Јусуф поново поразио 1417. године, склопио је мировни споразум са Кара Јусуфом, који је трајао годину дана.</s><s>Године 1418. опколио је и опљачкао Мардин, наводећи Кара Јусуфа да поново крене на њега.</s><s>Био је поражен и побегао је у Алеп.</s><s>Две године касније, опседао је Ерзинџан и победио Јакуба, сина Кара Јусуфа.</s><s>Године 1421. поново је покушао да заузме Мардин, али га је Кара Искандар поразио.</s><s>Даље је проширио своју територију преговарајући о Урфи и Ерзинџану.</s><s>Поделио је своју земљу тако што је дао Бајбурт свом синовцу Кутлу Бегу, Терцан свом другом синовцу и Шебинкарахисар свом сину Јакубу.</s><s>Од Дулкадирида је узео и Харпута, који је дао свом сину Али Бегу.</s><s>Мамелуци су 1429. опљачкали Урфу и њену околину, па чак и заробили једног од Османових синова, Хабил Бега, који је умро у престоници Каиру 1430.</s><s>Исте године мамелучки султан Барсбај кренуо на Амид, али Мамелуци нису постигли значајан успех.</s><s>Године 1432. освојио је Мардин.</s><s>Године 1434, након што је Кара Искандар опљачкао Ширван, Халилулах I је затражио помоћ од Осман-бега.</s><s>Опседао је и заузео Ерзурум од Кара Којунлуа и дао град свом сину шеику Хасану.</s><s>У августу 1435. поражен је од Кара Искандара у околини Ерзурума, и убрзо умире.</s> <s>Наслеђе Трансформација племенске конфедерације Ак Којунлу у регионалну силу догодила се под Осман-бегом.</s><s>Како је повећавао своју моћ, почео је да развија и темеље персо-исламске администрације.</s><s>Међутим, истовремено је задржао снажну приврженост сопственим номадским коренима, као и својим турским коренима из Централне Азије.</s><s>Ово је илустровано у догађају где је подстицао своје следбенике да поштују снагу огузског наслеђа који потврђује валидност, цитирајући јасак (традиционални скуп неписаних закона) у том процесу.</s><s>Ова порука опреза коју је Осман-бег упутио својим следбеницима има сличности са Џингис-кановом јасом, или концептом монголске торе а коју је Бабур поменуо када је поменуо неке наслеђене монголске традиције својих тимуридских рођака.</s> <s>Осман-бег је такође упозорио своје следбенике да не усвајају седелачки градски живот, јер је веровао да ће то довести до нестанка „суверенитета, традиције и слободе“.</s><s>Џингис-кан је једном упозорио своје монголске следбенике истом врстом поруке.</s><s>Ове Осман-бегове примедбе биле су истовремене са покушајима османског султана Мурата II које су имали за циљ да поново подстакну централноазијске огузске корене своје династије, што је, одраз разорног османског пораза код Ангоре, сматрао неопходним за јачање османске власти.</s> <s>Осман-бегов унук Узун Хасан би био први владар Ак Којнулуа који је отворено кренуо у кампању чији је циљ трансформација племенске конфедерације Ак Којунлу у персо-исламски султанат.</s> <s>Извори</s> <s>Langaroodi, Reza Rezazadeh; Negahban, Farzin (2008).</s><s>"Āq-qūyūnlū".</s><s>In Madelung, Wilferd; Daftary, Farhad (eds.).</s><s>Encyclopaedia Islamica Online.</s><s>Brill Online.</s><s>ISSN 1875-9831.</s> <s>Референце Велики Комнини</s>